Državno Prvenstvo u planinskom ultramaratonu – Jadovnik 111km, 12.8.2017

Ovog vikenda trčao sam po prelepim planinskim stazama Prijepolja i okoline na 3. Jadovničkom ultramaratonu. Manifestacija je okupila 158 trkača iz 11 zemalja na distancama od 11, 22, 44, 66 i 111km, a najduža deonica ujedno je bila i trka za Prvenstvo Srbije u planinskom ultramaratonu. Plan je bio da tih 111km istrčim negde za 18h i domognem se jednog od prva tri mesta u kategoriji 45+. S obzirom na veliki broj kvalitetnih trkača u muškoj seniorskoj konkurenciji očekivao sam dobru i neizvesnu trku.

Startovali smo u subotu u 6h ispred manastira Mileševa po prijatnom vremenu, mada sa malo strepnje jer su najavili pogoršanje vremena i kišu u drugom delu dana. Krenuo sam sa puno optimizma i vrlo brzo izbio na peto mesto. Posle dvadesetak kilometara usledio je prvi od tri uzuzetno jaka uspona, koji sam konkretno savladao bez stajanja i odmora, ali sam siguran da su takmičari koji su krenuli bez štapova imali tu velikih problema. Sunce se lagano penjalo ka zenitu, oblaka još uvek nije bilo nigde na vidiku, pa su deonice koje smo trčali po livadama postajale sve napornije. Pržilo je nakon 50.km, hlada nigde, a usledio je i drugi težak uspon. Još veći problem koji je izbacio iz trke dva izuzetno kvalitetna takmičara ispred mene (i desetak iza), bila je slaba okrepa u tom trenutku. Iako su organizatori obezbedili frižider, hladnu vodu i dobru hranu na sledećoj okrepnoj stanici Ozren na 64. km, činilo se da je ona stigla prekasno. Vrh planine i okrepna stanica Katunić na 74. km, bili su krajnja stanica za mnoge trkače.

U tom trenutku i dalje sam se osećao odlično, apetiti su se povećali s obzirom da sam neplanski izbio na treće mesto, pa sam želeo da pokušam da osvojim i treći vrh pre mraka. Negde na polovini tog uspona ipak sam morao da upalim čeonu lampu, vreme se brzo pogoršavalo, a pad temperature i najavljena kiša su se lagano primicali. Nakon pola sata pala je magla, mrak je bio potpun, kišica je rominjala, izuzetno strm uspon, trava porasla do pojasa i imao sam velikih problema da uočim svetleće markacije koje je organizator postavio po stazi. Pored toga, počeo je i jak vetar, padao sam u hipotermiju pa sam obukao jaknu koju sam nosio u rancu i to me brzo ugrejalo. Očigledno je da se organizatori nisu nadali lošim vremenskim uslovima, jer je markacija na tom delu staze morala da bude mnogo bolja i češća. Srećom po mene, uspeo sam da primetim odsjaj vatre koju su upalili na okrepnoj stanici Klik na 92. km, pa sam se uputio pravo uz brdo ka njima. Nakon petnaestak minuta veranja, konačno je treći uspon bio savladan!

Nigde se nisam dugo zadržavao, pa ni na toj okrepnnoj stanici i krenuo sam u konačni spust dug 20 km do cilja. Nisam prethodno poznavao stazu, pa sam pretpostavio da će to biti i najteži deo s obzirom na vremenske uslove i već priličnu potrošenost. Markacije su i dalje bile veoma teško uočljive zbog magle, po treći put sam na kratko zalutao, a kada sam konačno izgubio pojam o tome gde se nalazi staza, u pomoć sam pozvao telefon i satelitsku navigaciju. Staza se srećom nalazila samo pedesetak metara od moje trenutne pozicije pa sam se brzo vratio trčanju gde je teren to dozvoljavao. Kada sam sišao sa planine i magla se rasturila, ugledao sam drugu čeonu lampu možda na 500m iza sebe pa sam malo dodao gas u nameri da zadržim treće mesto. Ipak, negde na 5-6km od cilja slovenac Erik me je sustigao i prestigao, a meni je preostalo da mu čestitam i zahvalim, jer da sam zadržao treće mesto u ukupnom plasmanu ostao bih bez prvog mesta u kategoriji 45+. Takodje, to ništa nije menjalo ni u poretku za plasman na Prvenstvu Srbije pa sam bez nekih većih trauma odlučio da se ne kidam previše i trku lagano privedem kraju. U cilj sam ušao nakon 18h16m, vrlo blizu onome što sam planirao. Četvrto mesto ukupno od 33 takmičara koliko je nastupilo na 111km, drugi na Državnom, prvi u kategoriji 45+. Osmeh na licu nakon trke i dobar osećaj koji sam imao sve vreme od starta dokaz su da nisam pogrešio što sam nastupio. Takodje, četiri izuzetno jake trke istrčane u prethodna 22 dana donele su mi nove četiri “Maraton manijak” zvezdice i uveliko popravile dobar plasman u ovogodišnjoj Balkanskoj trkačkoj Ligi, gde sam prvi u Top 12, a tri moja nastupa su medju najboljih 10 u celoj ligi.

Najbitnije, sjajno šesnaestosatno putešestvije i druženje sa Nenadom, Nelom, Ivonom i Igorom, nešto je što će ostati dugo u sećanju, ponajviše jer smo u Niš doneli gomilu medalja i pehara. Ivona je pobedila na 111km kod žena u kategoriji 45+, Nela je bila druga na ekstremnoj stazi MATE, a sjajni omladinac Igor ukupno osmi na 66km.

Pogledajte kompletne rezultate na 111km

 

Ukupno 30 pregleda, 1 pregleda danas

Povezani članci:

Leave a Reply